Forum

Testovi

Testiranje predstavlja jednu od osnovnih delatnosti svake lokalne Mense, jer je to jedini način da se iz populacije izdvoje ljudi koji raspolažu dovoljno velikim intelektualnim potencijalom da bi im se posvetila posebna pažnja. Rezultat na testu koji kandidata kvalifikuje za članstvo u Mensi može da postigne samo gornjih 2% ukupne populacije. To znači da koeficijent inteligencije (IQ) članova Mense iznosi (ili je veći od) 131 po sadašnjoj Mensinoj skali ili 148 po Katelovoj skali.

Objašnjenje fenomena inteligencije zahtevalo bi puno prostora. Postoje psihometrijske metode za određivanje koeficijenta, kao i razni kriterijumi koje uzimamo u obzir kada vršimo merenje. Grubo rečeno koeficijent inteligencije predstavlja količnik vaših sposobnosti prikazanih na testu i životne dobi. Prosečne ljudske osobe imaju IQ izmedu 90 i 110. Nadarenima se smatraju oni čiji se IQ nalazi između 120 i 140 po Katelovoj skali. Svi rezultati preko 140 predstavljaju izuzetno inteligentne osobe.

Procedura za testiranje

Ukoliko ste odlučili da pristupite testiranju inteligencije u organizaciji Mense Srbije verovatno će Vas interesovati sledeće informacije koje se odnose na proceduru testiranja:

Ne zaboravite prilikom prijavljivanja na testiranje:

Da imate pravo da budete testirani samo ako niste pristupali Mensa testiranju u poslednjih 12 meseci, a test možete da rešavate najviše tri puta.
Ponesete dokument koji će poslužiti za Vašu identifikaciju: ličnu kartu, pasoš, indeks, vozačku dozvolu, vojnu legitimaciju, izbegličku legitimaciju ili bilo koji drugi dokument u kome se nalazi matični broj (JMBG). Ukoliko ste maloletni ponesite zdravstvenu knjižicu i povlasticu za vožnju gradskim autobusom ili neki drugi dokument sa fotografijom.
Uplata se vrši u gotovini, na licu mesta prilikom prijave najčešće neposredno pred testiranje, ili mestu i vremenu objavljenom uz ostale informacije o konkretnom testiranju.
Sačuvajte fiskalni račun koji će vam biti izdat.

Prilikom dolaska na testiranje ponesite:

Dokument koji će poslužiti za Vašu identifikaciju.
Dokaz o uplati (priznanica).
Hemijsku olovku.

Budite strpljivi...

I pored svih naših napora da se prijem kandidata odvija što brže, formiranje grupa za testiranje, provera prava na testiranje i identifikacija mogu stvoriti gužvu.
Rezultati će stići na adresu, koju ste vi naznačli, poštom za nekoliko nedelja. Razlog što ćete morati da čekate na Vaše rezultate je u tome što sve testove pregleda isključivo jedna ličnost - psiholog Mense Srbije. Na ovaj način je obezbeđena potpuna tajnost testiranja - Vaše rezultate znate samo Vi i psiholog. Ne prave se nikakve liste rezultata i ne objavljuju se na bilo koji drugi način.

Okvirni plan testiranja u sezoni jesen 2008.

Informacije o samom testu

Od 01.07.2006.god Mensa primenjuje novi test, tzv.Test Rezonovanja Figura. Autor je J.C.Daniels, a J.F.Booth i R.Horn su test prilagodili Mensinim potrebama. Ovaj test pripada grupi klasičnih neverbalnih testova široke primene, zajedno sa Ravenovim Progresivnim Matricama koje je Mensa koristila do sada, a sa kojim visoko korelira. Dizajniran je da meri opšti (g) faktor inteligencije, a u skladu je sa Spirmanovom (1927) dvofaktorskom teorijom inteligencije i Katelovom (1963) teorijom po kojoj se razlikuju kristalizovana i fluidna inteligencija. Poseduje dobru prediktivnu validnost za uspešnost u poslu i edukaciji. Visoko razvijeni g-faktor ukazuje na izraženu sposobnost snalaženja u novim situacijama.

Kratak uvod:

Test rezonovanja figura je kao test rešavanja problema originalno primenjivan posle II svetskog rata. Prvobitno je vreme rešavanja ovog testa od 45 problem-zadataka bilo 30 minuta, ali je uočeno da je u tom slučaju nedovoljno diskriminativan kada je glavni cilj procena intelektualnih potencijala zbog postojanja tzv.plato efekta, pa je posle niza istraživanja vreme rešavanje testa skraćeno na 20 minuta.

Dizajn Testa Rezonovanja Figura

Ukupno ima 45 zadataka. Svi problem-zadaci se sastoje od 3x3 matrice jednostavnih geometrijskih figura, od kojih je poslednje polje (u donjem desnom uglu) prazno. Cilj je pronalaženje adekvatnog rešenja koje bi kompletiralo logiku matrice, time što se umesto praznog polja bira jedan od 6 ponuđenih odgovora (A-F). Kod jednostavnijih problem-zadataka samo jedan parametar igra ulogu (npr.forma figure), kod složenijih dva (npr.forma i osenčenost) ili tri (npr.forma,osenčenost i broj elemenata). Test je konstruisan tako da je prisutna rastuća kompleksnost problema, od jednostavnijih ka složenijim.

Tačan odgovor se iskazuje na listu za odgovore precrtavanjem jednog od 6 ponuđenih odgovora.

Svaki zadatak nosi podjednak broj poena. Nema negativnih poena.

Ukupno vreme rešavanja je 20 minuta.

Potreba za novim testom inteligencije:

Posle višegodišnje veoma uspešne primene Ravenovih Progresivnih Matrica ukazala se potreba za primenom novog testa inteligencije iz više razloga. Najznačajniji razlog je postojanje tzv. Flinovog efekta, tj.činjenice da sa pojavom nove generacije dolazi do porasta postignuća na testovima, te usled toga potrebe za novim normama. Komparativna analiza normi validnosti ranijih i novijih testova ukazuje na povećanje aritmetičke sredine za nešto više od jedne standardne devijacije. Booth i Horn smatraju da bi norme trebalo da se menjaju na otprilike svakih 8 godina, a poželjno je i testovi. Zato se na Mensinim testiranjima primenjuje više formi postojećeg testa inteligencije sa posebnim normama.

Postignuće na Testu Rezonovanja Figura i Mensini kriterijumi;

Iako se postignuće iskazuje sada na nešto drugačiji način, sušina je ostala ista: i dalje je Mensin kriterijum postignuće na testu koje odgovara rezultatu koji postiže 2% (ili manje od 2%) populacije.

Da bi postojao kontinuitet između ranijeg i novijeg iskazivanja postignuća (veliki broj testiranih kandidata ne rešava Mensin test prvi put), postignuće se izražava u vidu dva skora: po sadašnjoj i prethodnoj Mensinoj skali. Tako npr. IQ-131 po sadašnjoj Mensinoj skali odgovara postignuću od IQ-148 po prethodnoj Mensinoj skali. Iako su oba načina izražavanja postignuća tačna (kao analogija može poslužiti izražavanje dužine u inčima ili centimetrima), u cilju lakšeg snalaženja (i poređenja sa nekim novim testovima i skalama koje će tek biti u upotrebi jednog dana), možda je najbolje iskazati skor u procentima (%)

Donja starosna granica za pristupanje testu iznosi 17 godina. Mensin test se može rešavati najviše 3 puta, sa minimalnim razmakom od godinu dana između testiranja.

Primeri testa